Ваља знати

КАКО ДОСКОЧИТИ ЕЛЕКТРИЧНИМ ГУТАЧИМА НОВЦА
Свака пукотина на прозору омогућује топлоти да побегне. Утврди да ли их има и бар лепљивом траком делимично спречи расхлађивање ваздуха у просторији.
Домаћица која зна да доскочи електричном гутачу новца користи поклопац. У поклопљеној посуди кување краће траје, а и мирис јела се не шири по стану. А она која је баш енергетски ефикасно просвећена, уместо поклопца на отвор лонца ставиће шерпу са водом. Тако ће о једном трошку добити и топлу воду за прање судова.
Када купују шерпе, лонце, поклопце, домаћице треба да воде рачуна да за сваку ринглу имају посуду одговарајуће величине. Енергија се без потребе расипа ако је обим шерпе мањи или већи од обима рингле. Такође, треба повести рачуна и о томе да ли им је дно енергетски ефикасно. Посуде с дебљим дном задржавају више топлоте, па се у њима брже кува, пече, динста… А за рерне су најбоље глинене посуде.
Да се енергија не би беспотребно расипала, топлоту рингле ваља увек у потпуности искористити. Значи ринглу (исто важи и за рерну) треба увек искључити десетак минута пре него што је јело готово. Домаћица зна да је то начин да се јело укрчка.
Ваља знати и да стално отварање фрижидера повећава његову глад за електричном енергијом. Зато размисли пре него што га поново отвориш. У њему нећеш наћи ништа другачије од онога што си угледао пре десетак минута.

 

 

EНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНЕ БОЈЕ

Може ти се на први поглед наслов учинити бесмисленим, али кад прочиташ текст, сазнаћеш зашто лети носимо светлу, а зими тамну одећу.
Сигурно знате да је Бенџамин Френклин био не само чувени борац за независност САД, него и научник који је изумео начин да зграде заштитимо од грома. Али вероватно нисте знали за експеримент који је извео једног зимског сунчаног дана да би утврдио која боја највише задржава топлоту. Ево шта је по изведеном експерименту испричао пријатељу:
Узео сам код кројача неколико квадратних комадића штофа разних боја. Међу њима су били: црни. тамноплави, светлоплави, зелени, пурпурни, црвени, бели и многих других боја и нијанси. Једног сунчаног јутра поставио сам све те комадиће на снег. После неколико часова, црни комад је, пошто се загрејао јаче од осталих, упао толико дубоко у снег да га сунчеви зраци више нису ни достизали; тамноплави је упао готово исто колико и црни, а светлоплави знатно мање; остали су упали у снег утолико мање, уколико је боја била светлија. Бели је остао на површини, тј. уопште се није спустио.

Зар из тог експеримента не можемо закључити да је црна хаљина у топлом, сунчаном поднебљу мање погодна него бела, јер она на сунцу снажније загрева наше тело? И ако уз то будемо чинили покрете који нас сами по себи загревају, ствараће се сувишна топлота. Зар не морају летњи шешири бити беле боје да би отклањали врућину која може изазвати топлотни удар?Зар поцрнели зидови не могу у току дана да апсорбују толико сунчеве топлоте да ноћу остану до извесног степена топли и сачувају плодове од мраза? Размислите и сами и ко зна до каквих још корисних закључака о енергетски ефикасним бојама можете доћи!

ЗАГРЕВАЊЕ СТАКЛЕНИКА ЛЕДОМ
Научници су констатовали да вода, та чаробна материја са много аномалија, одаје топлоту и кад мрзне. Један литар воде током процеса мржњења може да загреје 250.000 литара ваздуха. Ову аномалију воде користе довитљиви власници стакленика.
За време хладних зима, они у своје стакленике уносе бурад с водом. Док вода мрзне у бурету, она губи своју топлоту и загрева ваздух у стакленику.